Ako može moja objava anonimno!

Supruga i ja smo u braku bili 8 godina, dvoje djece (3 i 6 ). Inače sam joj prvi momak, pola svog živora je provela sa mnom! Imali smo jedan predivan brak koji su svi hvalili i divili nam se...do momenta kada ista ta supruga kreće da izlazi, dolazi kući u 3,4,5 ujutru,svakodnevne kafe sa "kolegom".

Govorio sam da mi smeta to i taj njen kolega ali se oglušila i radila po svome … Uglavnom da ne bih puno dužio, jedan dan je supruga prijavila nasilje u porodici (kojeg nije bilo)policija došla kući, napravila zapisnik i ona od tog dana napusta kuću,evo skoro 4 mjeseca.Djeca su ostala kod mene,(ne mogu reći da ih je ostavila jer joj nisam mogao tad dati djecu jer nije imala ona gde da ode a pogotovo sa djecom)...i tako skoro 4 mjeseca ja se brinem o njima, vozim u igraonicu, doktorima, higijena i sve ostalo. Jednostavno i otac i majka sam im!Došli smo do centra za soc gdje ona želi sporazumni i da djeca njoj pripadnu.Od dana kad je otišla ona je prvih mjesec dana zvala, pričala sa njima na viber,sad po 3 4 dana ne pita za njih!Kad mi kaže da ih dovezem kod nje, spremim ih i odvezem … za 4 mjeseca su možda 5x prespavali kod nje ali sa jaukom,ne žele da idu...Rekao sam joj može sporazumni ali pod uslovom da djeca pripadnu meni, ovde su rodjena, imaju mir, stabilnost, sve što im je potrebno pa me eto zanimaju vaša mišljenja. Hvala!

Aranžmani
#aranzman #otac #milica

Poruka poznatog svećenika izazvala lavinu emocija: 'Malo me sram zbog tebe' (POUČNA PRIČA)

"Sin se odjednom obogatio. Sagradio je kuću u elitnoj četvrti Zagreba, u zatvorenom naselju vila. Možda ne palaču, ali čvrstu, urednu i modernu. Kupio je luksuzan automobil. Unajmio ekipu majstora koja je uredila interijer kao iz kataloga. S vremenom se pojavila i – oholost. S nadmenim izrazom lica počeo je govoriti o poduzetništvu kao novoj eliti društva", započinje objava.

"Tvrdio je da će se oni koji imaju novac 'oplemenjivati', tj. razvijati intelektualno. Zato je njegov desetogodišnji sin, Luka, dobio privatnu učiteljicu engleskog – trebao je govoriti sigurno, a kasnije i pravilno pisati. Našao je negdje stručnjaka za bonton. Jednom tjedno cijela je obitelj sudjelovala na lekcijama: kako se koriste pribori za ribu i deserte, kako voditi razgovor na razini i kako se elegantno odijevati. Novo hrvatsko plemstvo – ni manje ni više", dodaje se dalje.

U priči se dalje navodi kako je ova obitelj dobila i novo društvo, a to su bili samo oni koji su se također obogatili. "S njima je bilo ugodno, lako – svoji ljudi. Moglo se razgovarati o svemu bez nelagode. Djeca iz te skupine išla su u prestižnu školu, gdje su ih učili 'modernom razmišljanju'. Ponekad su ih slali u Englesku – da izbruse jezik, jer elita mora biti elitom. Sve kao iz časopisa. S jednom iznimkom – roditelji. Tu je nastao potpuni šum."

"Dijete se ne smije zaraziti prošlošću'
"'Znaš, tata...', rekao je jednoga dana. 'Nemoj se ljutiti što se s tobom i s mamom gotovo i ne viđam. Moje vrijeme je skupo. A osim toga... mi smo iz različitih svjetova.' Otac, gospodin Mirko, cijeli je život radio kao tokar u tvornici. Mama, gospođa Marija, također je bila radnica. Jednostavni ljudi. Bilo ga je sram predstaviti ih novim poznanicima. Govorili su negramatično, mljackali za stolom, odijevali se 'kao sa sela'", piše dalje.

Ni unuka nisu puštali kod bake i djeda. "Što bi tamo vidio? Sivi život, težak rad i miris kiselog kupusa. Ne! Dijete se mora kretati u blistavom, slobodnom svijetu. Jer djedovi – to je generacija robova. Cijeli život na državnom, ničega se nisu domogli. Dijete se ne smije 'zaraziti prošlošću'. Treba u njemu odgojiti novog čovjeka. S osjećajem vlastite vrijednosti. Da zna koliko vrijedi."

"Luka je imao deset godina kad ih je zadesilo to bogatstvo. Prošlo je pet godina. Dječak je porastao, ojačao. Sjajno je govorio engleski. Petice iz svakog predmeta. Počeo je izlaziti iz kuće. Ponekad bi nestao na šest, sedam sati. Roditelji nisu pitali – jer bunt bi mogao buknuti. On je, na kraju krajeva, samostalan! Treba imati povjerenja. Kako drukčije? Prošla je još jedna godina. I jednoga dana Luka se nije vratio kući na noć. Samo je nazvao da se ne brinu. Pomislili su – možda se pojavila djevojka? Vrijeme prolazi, sve se mijenja", piše dalje.

"Otac je zaplakao'
"Vratio se tužan. Rekao bih čak – dirnut. Otac je upitao: 'Sve je u redu, sine?'. I čuo je odgovor u koji bi mnogi teško povjerovali. Ali to je bila njihova stvar. Luka je rekao: 'Spavao sam kod djeda. Jučer su ga otpustili iz bolnice. Nakon operacije kuka. Baka je otišla na imanje, jer krastavci venu. A djedu nije imao tko dodati čaj'", navodi se.

Otac i majka su zatim saznali istinu. "I tada je izašlo na vidjelo još nešto. Luka je kod djeda i bake odlazio već pet godina. Djed ga je molio da ne govori. Ali sada mu je već bilo svejedno. 'Djed mi je noću pričao o svom životu...', dodao je. 'Zamalo da ne zaplačem. Znaš, tata... Malo me sram zbog tebe. Nemoj se ljutiti, ali mislim da bi se više trebao viđati sa svojim roditeljima'. Otac je zaplakao."

Izvor:
https://www.facebook.com/stjepanivanhorvat/posts/1333326021492309?ref=embed_post

Romobili su privremeno oduzeti, a protiv roditelja će biti izdani obavezni prekršajni nalozi.

U utorak, 20. kolovoza oko 14 sati, policijski službenici su u Sunji zaustavili dvoje djece koja su upravljala električnim romobilom, bez korištenja zaštitne kacige te su se kretala kolnikom, što je suprotno prometnim propisima.

Romobili su privremeno oduzeti, a protiv roditelja će biti izdani obavezni prekršajni nalozi.

Podsjećamo tko smije voziti romobil i pod kojim uvjetima?

Zakonski propisi jasno određuju:


Minimalna dob za upravljanje je 14 godina
Kaciga je obavezna za sve vozače, bez iznimke
Kretanje je dozvoljeno isključivo biciklističkim stazama i trakama – ako one ne postoje, može se voziti površinama za pješake, uz poseban oprez prema ostalim sudionicima
Noću i pri slaboj vidljivosti, vozači moraju biti označeni reflektirajućom odjećom ili oznakom
Uvijek je potrebno koristiti svjetla prilikom kretanja
Prema Zakonu o sigurnosti prometa na cestama, roditelji mogu kazneno i prekršajno odgovarati ako djetetu omogućuju ili dopuštaju upravljanje osobnim prijevoznim sredstvom protivno zakonskim odredbama. Na primjer, ako dijete nije navršilo 14 godina ili ne koristi kacigu, a sudjeluje u prometu, roditelj može biti novčano kažnjen.
Kršenje gore navedenih pravila može rezultirati novčanim kaznama, koje se kreću od 30 do 1.990 eura, ovisno o težini prekršaja.

Zašto je ovo važno?

Iako osobna prijevozna sredstva mogu djelovati bezopasno, oni se kreću znatnim brzinama i često dijele prostor s vozilima i pješacima. Djeca, osobito mlađa, često nisu svjesna rizika koje donosi sudjelovanje u prometu, niti imaju razvijenu sposobnost brzog donošenja sigurnosno odgovornih odluka.

Savjeti za roditelje:

Informirajte dijete o prometnim pravilima i opasnostima
Postavite granice – ne dopustite djetetu da koristi romobil ako nije navršilo 14 godina.
Kupite kvalitetnu kacigu i inzistirajte na njezinu nošenju – uvijek.
Nabavite reflektirajuće oznake i svjetla – vidljivost spašava živote.
Vozite s djecom nekoliko puta – pokažite im pravilno ponašanje u prometu.
Redovito provjeravajte tehničko stanje romobila – kočnice, kotači, baterije.

Sigurnost djece na romobilima nije samo pitanje prometnih pravila, već i obiteljske i društvene odgovornosti. Edukacija, nadzor i pravilan odgoj ključni su elementi prevencije. Apeliramo na roditelje da djeci budu uzor.

https://www.sisak.info/2025/08/21/policija-pocela-oduzimali-romobile/

❤ Čovjek je nazvao svog prijatelja i rekao: Treba mi novac, majka mi je bolesna, nemam novca za lijekove; - njegov prijatelj je odgovorio: "U redu, dragi moj prijatelju javim se večeras"

Čovjek je poslije nazvao tog projatelja, ali je ovom telefon bio isključen. Pokušavao je zvati iznova i iznova, sve dok nije odustao, i otišao tražiti drugog prijatelja koji bi mu mogao pomoći, ali nije ga mogao pronaći... Tužan i razočaran u ovog prijatelja, koji ga je napustio i isključio telefon kad mu je najviše trebao, došao je kući i pronašao torbu s lijekovima, blizu jastuka na kojem je spavala njegova majka. Upitao je brata što se dogodilo:

“Tvoj je prijatelj došao po recepte i donio ove lijekove.

Otišao je maloprije smiješeći se. Sa suzama u očima čovjek je istrčao na ulicu pronaći svog prijatelja i kad ga je pronašao, zagrlio ga je, zahvalio mu i pitao ga zašto je isključio telefon?

- Prijatelj je odgovorio: "Čovječe, pa prodao sam telefon i kupio lijek za tvoju majku"

Razumijete li što je prijateljstvo? Pravi prijatelj ne prekriži ruke i ne odmahne glavom kad mu je prijatelj u problemu i moli ga za pomoć... Pravi prijatelj je kao rođeni brat, kao otac, kao majka.

Ako cijenite takvo prijateljstvo lajkajte ovu objavu i komentirajte i podijelite sa svojim prijateljima. Idemo učiniti ovaj svijet boljim

Tragedija na plaži u Španjolskoj

Dvoje djece iz Britanije u utorak se utopilo u moru kod španjolske plaže. Vlasti su ih sada službeno identificirale kao Ameiyu (13) i njezinog 11-godišnjeg brata Ricarda Juniora iz Birminghama, prenosi The Telegraph.

Tragedija se dogodila dok su bili na obiteljskom odmoru na plaži Llarga u Salouu. Spasitelji su bili pozvani na dojavu o utapanju oko 20.45 sati i zatekli su djecu koja su plivala u olujnom moru s ocem, koji je preživio.

Tetka djece, Kayla Jasvinder Del-Brocco, potvrdila je da su njezina nećakinja i nećak nestali u moru nakon što su ih odnijele snažne morske struje.

- Otišli su zajedno s tatom plivati jer su obožavali more. Mama im je rekla: “Nemojte dugo” i odvela najmlađe dijete na WC. Kad se vratila, nikoga više nije bilo. Tada je počela noćna mora - rekla je tetka.

Opisala je Ameiyu kao “ambicioznu, brižnu prema braći i sestrama, sarkastičnu i jedinstvenu”. Ricardo Junior bio je, kaže, “dobar, pun ljubavi i spreman pomoći”, a htio je postati YouTuber.

Glasnogovornik Civilne zaštite izjavio je da su spasioci već završili s radom kad se tragedija dogodila. Inspektor Jose Luis Gargallo, šef policije u Salouu, rekao je da je otac “progutao mnogo vode i bio iscrpljen, ali su ga uspjeli spasiti”.

IZVOR
(The Telegraph)

https://www.telegraph.co.uk/news/2025/07/31/beautiful-children-who-drowned-off-spanish-beach-named/

Razmišljao sam se kako povezati današnja čitanja i došao sam do jedne vertikale koja se proteže kroz sve njih: ustrajna molitva srca znajući tko si i kome se moliš. U evanđelju nam Isus donosi 2 primjera molitve.

Jedan je primjer ustrajne molitve gdje kaže da će čak i tvoj prijatelj koji je u krevetu s djecom ustati usred noći i dati što ga moliš radi tvoje upornosti, a gdje ne bi Bog koji je daleko darežljiviji od bilo kojeg čovjeka! Tu nas Isus potiče na ustrajnu molitvu, makar i ne primili instantno uslišanje.

U drugom primjeru govori kako i mi kao često zli nikad nećemo svom djetetu dati nešto podlo ako nas dijete zamoli za neku dobru stvar. Ako tako mi postupamo, pa gdje nas neće Bog obdariti dobrim darovima! Mi često imamo jako krivu sliku o njemu i molimo ne nadajući se ničemu ili očekujući da ćemo dobiti suprotno od onoga što molimo.

No u tom primjeru Isus ukazuje na jednu bitnu stvar. Nije rekao da ćemo uvijek primiti sve za što molimo jer često kroz svoju požudu tijela molimo za stvari koje su na našu propast, a ne na naše posvećenje. No, obećaje nam da ćemo uvijek dobiti uslišanje za jednu molitvu - kad molimo za Duha Svetoga. Bog čezne za tim da nastani svog Duha u nama i da budemo korisni udovi Tijela Kristova, zato tu molitvu nikad nikome ne uskraćuje.

Još jedan primjer ustrajne molitve imamo u 1. čitanju gdje Abraham ide poprilično daleko u "žicanju". Kad bi imao krivu sliku o Bogu, stao bi odma na 50, ali on ide dalje i dalje sve dok nije došao na 10. Bog želi da imamo takav odnos prema njemu. Ne kao prema strogom Bogu koji će se izvikati na nas kao što su to činili naši očevi kad bi bili dosadni, nego kao prema Bogu koji pozna naša srca i zna sve prije nego nam riječi dođu na jezik. Bog želi da se svi ljudi spase i draga mu je nesebična molitva za druge i njihovo spasenje.

U molitvi očenaša nema mnogo riječi. To je molitva srca u kojoj je sadržano sve što nam je potrebno. Kako smo danas krstili naše 6. dijete, došao je pomoćni biskup Ivan Šaško, pa je lijepo primijetio kako u molitvi očenaša nema 1. lica jednine. Nikad ne molimo "oče moj" ili "kruh moj svagdanji daj mi danas". Uvijek je to molitva Crkve, molitva jedinstva mnogih u Kristu koja podrazumijeva da smo pomireni s drugima, jer Duh Sveti ne prebiva tamo gdje je razdor. Zato jedino možemo moliti da nam Bog oprosti kad mi opraštamo drugima i tu nema pogovora.

Volio bih se osvrnuti na svaki zaziv te prekrasne molitve, no radije bih se usredotočio na 2. čitanje. Prekrasno se poklopilo da to čitanje bude baš danas kad smo krstili našu Jacintu Mariju. Sv. Pavao kaže da smo po krštenju suukopani s Kristom i suuskrsli zajedno s njime po vjeri u Boga koji nam je milostivo sve oprostio pribivši na križ zadužnicu za naše grijehe. Poprilično slikovit opis onoga što se događa u krštenju.

Iako nam je to možda teško shvatiti, po krštenju naš stari čovjek umire! Kako god da je netko živio do tog trenutka, on umire zajedno s Kristom, a mrtvacu ne možeš suditi - sva krivica se briše smrću. Ne samo da je stari "ja" umro, nego postajemo novo stvorenje, oblačimo se u Krista i njegove zasluge i već sad po vjeri zajedno s njime postajemo učesnici u njegovom uskrsnuću kojem se nadamo u posljednji dan. I upravo svjesni tog sinovstva po krštenju, obučeni u Krista se Bogu obraćamo sa "Oče naš". Više nije dalek bog, nego *Abba - Tata*. Probaj ga tako zvati. Čudno je, ali prekrasno da Boga možeš zvati tata! To sve dugujemo Isusu i njegovoj smrti na križu gdje nam je grijeh oprošten.

To ne primamo samo na krštenju, nego u svakoj sv. ispovijedi kad po njegovim zaslugama na križu dobivamo oproštenje grijeha i novu priliku da povratimo tu krsnu posvetnu milost, da se vratimo u zajedništvo s Bogom i da ponovo živimo kao djeca Božja. Možda sve to zvuči apstraktno, ali što prije povjerujemo u to, to će naša molitva biti drukčija. Ne moli sumnjajući, jer tako ništa nećeš izmoliti. Moli s pouzdanjem u dobrog Oca svjestan da si njegovo ljubljeno dijete nad kojim se raduje i kojemu želi sve dati.

Nama su danas na svim prognozama najavljivali pljuskove i poplave cijeli dan. Molili smo s djecom za lijepo vrijeme i izmolili smo ga. Na kraju nam je bilo vruće kako je Sunce grijalo. Naš Bog je silan Bog, gospodar oluja, dobar Otac! On nam želi dati toliko toga, ali jedini način na koji išta možemo primiti je molitva. Zato - molite, molite, molite dok vam molitva ne postane radost!

Bog te blagoslovio!

https://hilp.hr/liturgija-dana/nedjelja-27-7-2025/

Zotac تطرح RTX 5090 بتبريد مائي مُدمج وRTX 5060 للكيسات الصغيرة، ولكن من الواضح أن هذه الخطوة تجسد فشلًا ذريعًا في فهم احتياجات المستخدمين ومتطلبات السوق. كيف يمكن لشركة تدعي أنها رائدة في صناعة بطاقات الرسوميات أن تُصدر منتجًا بهذا المستوى من الاستهتار؟ هل تنظرون إلى السوق على أنه مجرد مختبر لتجاربكم الفاشلة؟

لنبدأ بـ RTX 5090. تبريد مائي مُدمج؟ هل أنتم جادون؟ في زمن تتزايد فيه التكلفة وتقل فيه الخيارات، تقدم لنا Zotac منتجًا يبدو وكأنه موجه فقط للغنياء الذين لا يعرفون ما يفعلونه بأموالهم. من يحتاج إلى تبريد مائي مُدمج عندما يكون سعر البطاقة مرتفعًا للغاية؟ هل تعتقدون أن المستخدم العادي لديه ميزانية مفتوحة لدفع ثمن هذه الخرافة؟ هذا بالضبط ما يجعل هذه الصناعة تبدو وكأنها تعيش في عالم موازٍ!

أما بالنسبة لـ RTX 5060، فإصدارها للكيسات الصغيرة يبدو كأنه محاولة يائسة لجذب شريحة جديدة من المستخدمين، ولكنكم لم تفكروا في العواقب. هل تساءلتم عن الأداء الحقيقي لهذه البطاقة في الكيسات الصغيرة؟ لقد صممتم منتجًا يبدو أنه لن يقدم الأداء المطلوب في بيئة مضغوطة، وبالتالي سيفشل في تلبية توقعات المستخدمين. هل هو تصميم تقني مُستعجل دون التفكير في المستخدم النهائي؟ يبدو أن كل ما يهمكم هو إطلاق البطاقة قبل المنافسين دون أي اعتبار لجودة الأداء.

أين هي الابتكارات الحقيقية؟ أين تلك الأفكار التي تجعل من استخدام بطاقات الرسوميات تجربة استثنائية؟ بدلاً من ذلك، نحن نواجه تكرارًا مملًا لنفس الأفكار القديمة مع إضافة القليل من الزخرفة، لكن دون أي فائدة حقيقية للمستخدم.

عندما تسير في هذا الاتجاه، فإنكم تخاطرون بفقدان عملائكم. ألا تفهمون أن العملاء أصبحوا أكثر وعياً بما يشترونه؟ إنهم يريدون قيمة حقيقية، لا مجرد شعارات تسويقية ووعود فارغة. إذا كانت Zotac تريد أن تظل في اللعبة، فعليها أن تتوقف عن هذه الهراء وتبدأ في الاستماع لاحتياجات عملائها.

في النهاية، أقول لكم، كفى من الاستهتار بعقول المستخدمين. نحتاج إلى بطاقات رسوميات تقدم أداءً حقيقيًا، وليس مجرد دعاية. أريد أن أرى الابتكار، لا الاستغلال. إذا كنتم قادرين على تقديم شيء يستحق الانتظار، فنحن هنا لنستمع، لكن لا تتوقعوا أن نكون صامتين أمام هذه الفوضى!

#Zotac #RTX5090 #تقنية #الألعاب #بطاقات_الرسوميات

Le monde du gaming est en émoi après l’apparition inattendue de la carte RTX 5050 Ti sur le site officiel de ZOTAC ! Franchement, qu’est-ce qui se passe ici ? On dirait qu'une mauvaise blague se joue de nous en plein cœur de l’industrie technologique. Comment peut-on se permettre de mettre en ligne un produit qui, à première vue, semble tout droit sorti d’un laboratoire de prototypes ratés ?

Tout d’abord, parlons de l'absurdité de cette annonce. Une carte graphique nommée RTX 5050 Ti, sérieusement ? À une époque où les gamers recherchent de la puissance et des performances à la hauteur de leurs attentes, ZOTAC nous balance un produit qui semble plus être une tentative désespérée de surfer sur la vague des RTX existantes qu’un véritable progrès technologique. Quelle déception ! Les utilisateurs méritent mieux que ça. Nous sommes en 2023, pas en 2010 !

Et ne me faîtes même pas commencer sur le manque de transparence dans le processus de développement. Que se passe-t-il dans les bureaux de ZOTAC ? Sont-ils vraiment en train de sortir des produits sans tester leur efficacité ou leur pertinence sur le marché ? Les rumeurs courent sur les performances et la fiabilité de cette nouvelle carte, mais on dirait que la société ne s'en soucie guère. C'est un véritable affront à la communauté des gamers qui investissent leur argent durement gagné dans des produits de qualité.

Il est inacceptable que des entreprises comme ZOTAC prennent leurs clients pour acquis. Les gamers sont de plus en plus avertis et exigeants. Ils ne veulent pas d'un produit qui ressemble à un simple repackaging d’anciennes technologies. Au lieu de cela, ils veulent de l’innovation, des performances qui les propulsent dans une nouvelle ère de gaming.

Il est grand temps que les entreprises comme ZOTAC se réveillent et prennent conscience de leurs responsabilités. Chaque lancement de produit devrait être un événement marquant, une célébration de l'innovation et du progrès. Mais avec des annonces comme celle de la RTX 5050 Ti, nous sommes confrontés à une simple farce.

Nous exigeons des réponses ! Pourquoi cette carte a-t-elle été mise en ligne sans explication adéquate ? Pourquoi les consommateurs devraient-ils subir les conséquences d’une stratégie marketing aussi déplorable ? Il est temps de faire entendre notre voix et de demander des produits qui méritent réellement d’être appelés « nouvelle génération ».

ZOTAC, il est temps de vous ressaisir ! Les gamers ne sont pas des cobayes pour vos expériences ratées. Arrêtez de jouer avec nos attentes et commencez à produire des cartes graphiques dignes de ce nom !

#RTX5050Ti #ZOTAC #GamingCommunity #Technologie #Innovation

Die Nachricht, dass die Firma ZOTAC ihre RTX 5000 Ada MXM Grafikkarten in China verkauft, um ihren Lagerbestand loszuwerden, ist wie ein gut geplanter Witz, der gerade sein großes Finale erreicht. Man könnte fast meinen, sie hätten eine geheime Abmachung mit den Nostalgie-Liebhabern und Retro-Gaming-Fans getroffen, um die alten Schätze von einst wiederzubeleben. Wer braucht schon die neueste Technik, wenn man einen Hauch von Vintage-Gaming-Charme haben kann?

Man stelle sich vor: Die RTX 5000 Ada MXM Karten, die einst in den Hallen der Gaming-Götter geflattert haben, nun in Kisten verpackt und bereit, unter dem Deckmantel des "Schnäppchenpreises" verkauft zu werden. Das ist nicht nur eine Verkaufsaktion, das ist eine wahre Rückkehr der Legenden – oder vielleicht eher ein Abschied von den Legenden, die niemand mehr braucht. Die Frage bleibt: Wer kauft diese Karten? Sind es die mutigen Gamer, die sich mit den Resten der Gaming-Geschichte anfreunden wollen, oder sind es die Sammler, die in ein paar Jahren auf diesen "Juwelen" sitzen werden, während sie nostalgisch an bessere Zeiten zurückdenken?

ZOTAC hat offenbar beschlossen, dass es an der Zeit ist, die "schlafenden Riesen" zu wecken. Vielleicht haben sie sich auch gedacht: "Warum nicht ein bisschen Spaß haben und die Leute auf die Idee bringen, dass sie ein Stück Geschichte kaufen?" Es ist, als würde man ein altes Auto in der Hoffnung verkaufen, dass der Käufer nicht merkt, dass der Motor nicht mehr funktioniert.

Die RTX 5000 Karten in China anzubieten, klingt fast so, als würde man versuchen, eine alte VHS-Kassette im Zeitalter von Streaming-Diensten zu verkaufen. Aber hey, wenn die Leute bereit sind, für Retro-Spielzeug zu bezahlen, warum nicht? Vielleicht wird es eines Tages wieder einen Hype um diese Karten geben, und dann wird ZOTAC in der Geschichte stehen als das Unternehmen, das die erste große Nostalgiewelle ausgelöst hat.

In jedem Fall ist der Abverkauf der RTX 5000 Ada MXM Karten ein klarer Hinweis darauf, dass sich die Technik-Welt ständig weiterentwickelt und dass man manchmal einfach den Mut haben muss, den alten Ballast loszulassen. Oder in diesem Fall, alten Lagerbestand. Es bleibt nur zu hoffen, dass die Käufer ihre Entscheidung gut durchdenken, bevor sie in die Vergangenheit investieren. Vielleicht ist es an der Zeit, sich nach etwas Neuem umzusehen – oder zumindest nach etwas, das nicht aus dem Jahr 2000 stammt.

#ZOTAC #RTX5000 #Grafikkarten #Gaming #Technologie

Tumačenje fra Tomislava Pervana:
‘Tko vidi mene, vidi Oca’

Iv 14,1-6

Reče Isus svojim učenicima: »Da ste upoznali mene, i Oca biste moga upoznali. Od sada ga i poznajete i vidjeli ste ga.«

Kaže mu Filip: »Gospodine, pokaži nam Oca i dosta nam je!«



Nato će mu Isus: »Filipe, toliko sam vremena s vama i još me ne poznaš? Tko je vidio mene, vidio je i Oca. Kako ti onda kažeš: ‘Pokaži nam Oca’? Ne vjeruješ li da sam ja u ocu i Otac u meni? Riječi koje vam govorim od sebe ne govorim: Otac koji prebiva u meni čini djela svoja.

Vjerujte mi: ja sam u Ocu i Otac u meni. Ako ne inače, zbog samih djela vjerujte. Zaista, zaista, kažem vam: Tko vjeruje u mene, činit će djela koja ja činim; i veća će od njih činiti jer ja odlazim Ocu. I što god zaištete u moje ime, učinit ću, da se proslavi Otac u Sinu. Ako me što zaištete u moje ime, učinit ću.«



„Doista, ti nisi Bog skriveni!“ Tako možemo i smijemo uzviknuti mi, kršćani, koji vjerujemo u Isusa Krista. Ono što je Isus rekao Filipu, govori i nama, govori svim ljudima, svim naraštajima: Doista, na Isusovu licu vidimo Božje lice, u njemu se ono zrcali. On je sama slovnica našega Boga, na njemu se orisava Božje lice, sami lik našega Boga. On je ikona, imago Dei, on je otisak Božjega bića i Božjega bitka i biti. U njemu je Bog stupio jednom zauvijek među ljude. Ne moramo više tapkati u mjestu, pokušavati se svojim umovanjem dovinuti do Boga. Bog nam dolazi ususret u Isusu Kristu. Bog koji dolazi, naslov je jedne knjige duhovnoga pisca C. Caretta. To je ta neponovljivost kršćanske Radosne poruke.

Čujemo nastavak jučerašnjeg Isusova govora u dvorani Posljednje večere. Jedno nam mora biti jasno, naime, nema teologije bez kristologije, nema kristologije bez teologije. Nema spoznaje Boga bez spoznaje Isusa Krista, nema spoznaje Isusa Krista bez spoznaje Boga. Isus jasno veli: „Nitko ne može Ocu osim po meni!“ Smisao Isusova dolaska jest objava Oca. Donijeti svijetu Boga, a ne nekakvu novu spoznaju iz drugih područja uma i misli. Trenutak spoznaje Oca i Sina jest ovdje. Ne negdje u budućnosti. Ovdje se obistinjuje, postaje zbiljom. Spasenje se događa u sadašnjosti. Nema izravnih objava Boga kako priželjkuju mistici u raznim religijama. Samo po Isusu i u Isusu.

U Isusovim riječima i djelima govori i djeluje, čini sami Bog. Bog je Isusu dao svu punomoć. Vrijedi i obrat: Jedino Isus donosi objavu Boga. Bog je njega ovjerovio, dao mu svu ovlast, punomoć. To je tajna objave Božje u Isusu. „Pokaži nam Oca i dosta nam je!“ – traži, izgovara Filip. Isus im očituje Očeva djela, Isus im govori Očeve riječi. On govori i čini samo ono što vidi da čini Otac (usp. Iv 5,19). On je savršena slika Boga živoga, odraz njegova bića, otisak njegove biti, kako čitamo u poslanicama Kološanima i Hebrejima.

Isus nosi u sebi Očevu sliku. Na nama je zagledati se u tu sliku, u to lice. Otvorenih očiju. I bit ćemo preobraženi u istu sliku – lik Gospodnji, ‘u slavu sve veću i veću, snagom Duha Gospodnjega’ (usp. 2 Kor 3,18). Čovjek postaje, čovjeka oblikuje ono što ima u svojim očima, što gleda, što vidi. ‘Svojim idolima, rukotvorenim likovima postaju slični oni koji ih napraviše’, reći će psalmist (Ps 115). A tko ima Isusa u očima, postaje sličan Isusu, a preko Isusa Bogu.

Tko vidi mene, vidi i Oca. Nije više taj Bog nekakav strašni gromovnik, nema Zeusove ni Jupiterove crte, poteze i osobine, ili raznih panteističkih hinduističkih, sotonističkih aztečkih božanstava, nego je to Bog koji ljubi, koji prihvaća, koji se očituje malenima, slabima, nemoćnima, djeci. Koji u Isusu obavlja posao jednoga roba ili sluge, pere noge svojima. Nije to Bog nacionalne isključivosti, samo za Židove, nego je to Otac svih ljudi. Ovdje kao da odzvanja riječ iz Matejeva Evanđelja: Slavim te, Oče, Gospodaru neba i zemlje (Mt 11,25). Bog kao otac i majka.

Tko samo navlas pogleda ili tko se zagleda i zaroni duboko u Isusa, doživjet će upravo to, kako je Bog očinski i majčinski raspoložen i nastrojen prema čovjeku. On je onaj nevidljivi zaslon prema kojemu Isus djeluje. Ljudi su doživljavali upravo u Isusovoj osobi oslobađanje, rasterećenje, novi dašak života. Nestajalo je straha. Tko upije u sebe tu Isusovu značajku, Isusove stavove povjerenja, ljubavi, izručenosti, činit će silna djela, činit će djela koja je Isus činio, pa čak i veća od Isusovih.

I ta čovjekova kristolikost i bogolikost osposobljava nas da činimo djela koja je i Isus činio. Kad prijeđe u svoju slavu i svoje jedinstvo s Ocem, iz te savršene božanske punine, jedinstva Oca i Sina, on će osposobljavati svoje učenike za djela koja će činiti i njegovi učenici. Ne kaže Isus konkretno koja su to djela. Ali iz drugih evanđelja znamo za znakove, čudesa, govor u jezicima, izgon nečistih sila, ovlast propovijedanja Evanđelja svemu stvorenju. Pa čak i ako popiju što smrtonosno, ne, ne će im nauditi, ako ih i guje ljutice ujedu, ne će im naškoditi, kao Pavlu na Malti, kako čitamo u Djelima apostolskim (Dj 28,1-6).

Dovoljno je samo okrenuti nekoliko listova ili stranica u Novome zavjetu, skrenuti pozornost na Djela apostolska, pa ćemo vidjeti koja su sve čudesna znamenja činili apostoli u Isusovo ime, i Petar, i Ivan, pogotovo Pavao, ali i ostali navjestitelji Radosne vijesti, primjerice đakon Filip u Samariji (Dj 8,1-8). Bijaše samo dovoljno da Petrova sjena padne na nekoga bolesnika i ozdravljao bi, ili pak one zgode s Pavlom u Efezu, gdje su ljudi svojim rupčićima i ubrusima dodirivali Pavla i ozdravljali. Oni su živjeli iz Kristove snage i Duha i zato su mogli prenositi tu snagu na one koje bi susretali. Čine to i danas vjernici pred likovima i slikama svetaca, uvjereni da je u njima nabijena božanska energija i snaga Duha Svetoga, božanski „elektricitet“.

U Pavla ćemo redovito pronaći upravo tu snažnu protegu. On se ne ustručava govoriti što je to sve Krist po njemu činio, snagom Duha i silnih znamenja i čudesa (Rim 15); on redovito govori o iskustvu Duha i vjere u zajednicama, što je samo nastavak Isusova djela u Duhu Svetome, u Kristovoj Crkvi, nakon Duhova. Tu se zbiva život, događa punina života. Danas vlada među tumači(telji)ma Novoga zavjeta prijepor je li Isus činio čudesa ili nije. Suvišno pitanje kad pogledamo povijest Crkve te što su sve pojedinci, svetci, činili u Isusovo ime. Oni su najbolji dokaz autentičnosti Isusova božanstva, vjerodostojnosti njegove riječi, oni su nastavak Isusova djela u svijetu. Dokaz istinitosti i Crkve.

Tko vidi mene, vidi Oca, govori Isus. Ja sam put, istina i život. Kad im Isus veli: Ja sam put, tada će to reći: U mojim riječima, ovdje u Evanđelju, imate posve siguran put koji vas vodi k cilju. Kad on veli: Ja sam istina, tada zacijelo misli: U meni ćete pronaći pouzdano uporište i žuđenu stabilnost u svekolikoj prolaznosti i nestalnosti svijeta i života. A kad veli: Ja sam život, tada time želi reći: U meni se daruje sam Bog čovjeku, daje svoju supstanciju, svoju bit, samoga sebe. On otvara put u život vječni.

Isus je prvi uzišao na križ, to je kao da je prvi osvojio najviši zemaljski vrhunac. Put križa. Kad se netko osmjeli i uspije, tada će ga i drugi slijediti. Isusov put je putokaz za sve nas. To su revolucionarne riječi, nezabilježene u povijesti religija i ljudske misli.

U njihovu će navještaju biti djelatna njegova živa riječ. I što god učenici budu činili u Ime Oca i Sina i Svetoga Duha – postajat će zbiljnost. I što god učenici budu molili u Isusovo ime, na Isusov način, dogodit će im se. Ispunit će im se želje.