Šahza Rešić: Volim izudarati muškarca, takva sam – oca od muža sam bacila kroz prozor

U selu Repuh kod Živinica gotovo da nema kuće u kojoj se ne zna ko je Šahza Rešić. Za nju kažu da je žena kakva se rijetko rađa – vrijedna, odlučna i bez dlake na jeziku. Ali i da bi malo koji muškarac imao hrabrosti stati joj na crtu.

„Volim izudarati muškarca, takva sam. Duša mi je“, kaže kroz osmijeh.

U braku je više od četrdeset godina sa suprugom kojeg, priznaje, na početku nije voljela. Udala se na majčin nagovor, bez osjećaja, ali sudbina je htjela drugačije.

„Majka mi je rekla da se udam za njega, a ja nisam htjela. Svašta sam mu govorila samo da ode, ali nije otišao. Ostao je i za tri mjeseca smo se vjenčali. Danas ga volim – sa njim imam petero djece i unuke.“

Kao jedinica, dio djetinjstva provela je u Sloveniji, gdje ju je otac upisao na karate. Tamo je, kako kaže, izgradila karakter.

„Položila sam za četiri pojasa. Voljela sam da se potučem. Otac je radio u Sloveniji, ali mati je odlučila da se vratimo u BiH jer je mislila da ću krenuti lošim putem.“

Po povratku u Bosnu, ubrzo je došlo do prvog velikog sukoba – i to sa svekrom. Šahza nije mogla podnijeti nepravdu, naročito kada je riječ o ženama.

Jednom prilikom, dok su radili na njivi, čula je vrisak.

„Pitam muža šta se dešava, a on kaže: ‘Otac opet tuče mater.’ Kad sam sišla, zatekla sam ga kako je pritisnuo i udara. Zgrabila sam ga, udarala i pitala hoće li ikad više dići ruku na nju. Rekao je da neće.“

Ali sukobi su se nastavili. Najdramatičniji trenutak dogodio se dok je spremala hranu za dvanaest žetelaca.

„Ostao mi je još jedan burek da se ispeče. Kažem mu da sačeka, a on me zgrabi za punđu i kaže da sam došla da se kinđurim. Okrenula sam se, udarila ga i kroz prozor ga izbacila.“

Uprkos svemu, prema mužu ima poseban odnos.

„Sa njim živim 42 godine. Volim ga i niko ne smije da ga dira“, poručuje Šahza.

Njena priča je spoj tvrdog karaktera, porodične borbe i nepokolebljive naravi. U Repuhu je znaju – i poštuju.